Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Kontrola bankarskog poslovanja". Rad ima 21 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.

Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.

Ako tekst koji se nalazi ispod nije čitljiv (sadrži kukice, znakove pitanja ili nečitljive karaktere), molimo Vas, prijavite to ovde.

Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.

 



Fakultet za menadzment Valjevo

Kontrola bankarskog poslovanja

Seminarski rad

UVOD

Moguci su različiti oblici nadzora, zavisno od kriterijuma razlikovanja. Prema telima nadzora, razlikujemo interni i eksterni nadzor, prema vremenu stalni, periodični, povremeni, prethodni, tekući i naknadni, a prema intenzitetu, razlikujemo formalni i materijalni nadzor.

Interni nadzor obavlja se unutar granica nekog poslovnog sastava ili organizacije radi praćenja ostvarivanja unapred postavljenih ciljeva i predlaganja kolektivnih akcija u slucaju odstupanja od tih ciljeva.

Potreba nadzora i kontrola

U skladu sa računovodstvenim propisima i standardima, finansijske izveštaje za banke čine:

- bilans stanja

- bilans uspeha

- izveštaj o gotovinskim tokovima

- izveštaj o promenama na kapitalu

- računovodstvene politike i zabeleške uz finansijske izveštaje.

Prilikom izbora računovodstvenih politika i njihove primene, kao i prilikom izrade finansijskih izveštaja, moraju se poštovati sledeći principi:

- neograničenost vremena poslovanja

- doslednost

- utvrdjivanje prihoda i rashoda prema datumu nastanka dogadjaja

- razumljivost finansijskih izveštaja

- značajnosti

- opreznosti

- kompleksnosti

- uporedivosti.

Osnovni finansijski izveštaji moraju pružiti pouzdan, fer, istinit i nepristrasan pregled aktive, obaveza, kapitala, prihoda i rashoda, promene u gotovinskim tokovima i promene na kapitalu, zatim opisati politike korištene pri evidentiranju pojedinih bilansnih pozicija.

Direktor i Uprava banke odgovorni su za sačinjavanje finansijskih izveštaja, kao i za njihovo objavljivanje, a nezavisni spoljni revizor odgovoran je za oblikovanje nezavisnog revizorskog mišljenja.

Bankarske krize mogu biti izazvane raznim poremećajima na finansijskom tržištu, što je odlika razvijenih tržišnih ekonomija. Medjutim i u uslovima stabilnog kursa i niske inflacije, može doći do bankarskih kriza koje su u najvećoj meri produkt mikroekonomskih faktora unutar samih banaka. Analize istraživanja uzroka problema nacionalnih banaka u svetu pokazuju da se većina nedostataka u bankarskom sektoru povezuje sa lošim upravljanjem i neadekvatnim eksternim i internim nadzorom.

Politike, postupci i organizacije kontrole

Politike, postupci i organizacija moraju biti prilagodjeni veličini banke, vrsti i visini rizika koje banka preuzima u svom poslovanju i ekonomskom ambijentu u kome banka posluje, i moraju obezbediti da se prihodi banke naplaćuju u skladu sa interesom banke, da se svi troškovi verifikuju od ovlašćenih lica u propisanom postupku i plaćaju o roku, da se uspostavi adekvatno staranje o aktivi i da se obaveze uredno evidentiraju.

Nadzorni odbor i Generalni direktor su odgovorni za uspostavljanje, sprovodjenje i razvoj kvalitetnog sistema interne kontrole, njihovu implementaciju u operativnom i svakodnevnom poslovanju banke. Stalne aktivnosti nadgledanja pružaju mogućnost i prednost brzog otkrivanja nepravilnosti i nedostataka u sistemu interne kontrole.

 

 

---------- OSTATAK TEKSTA NIJE PRIKAZAN. CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturskiradovi.net 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: maturskiradovi.net@gmail.com